Fakture od ino dobavljača za usluge – Google – Porez po odbitku

Google usluge treba posmatrati prema tome koja konkretna usluga se plaća, jer Google može fakturisati različite stvari:

• oglašavanje,
• cloud infrastrukturu,
• softversku pretplatu ili druge digitalne usluge.

Google Ads je usluga oglašavanja. Kod Google Ads-a korisnik plaća prikazivanje oglasa, klikove, kampanje, zakup reklamnog prostora i slične troškove promocije. Zbog toga se Google Ads u praksi najčešće tretira kao marketing / reklamna usluga. To nije zakup servera, nije poslovno savetovanje i nije Google Workspace. Ako je na fakturi navedeno Google Ads, suština troška je oglašavanje.

Nema poreza po odbitku, niti se plaća PDV (pod uslovom da je vaše pravno lice u PDV sistemu i da možete uraditi interni obračun PDV-a).

Google marketing usluge, odnosno usluge koje se odnose na reklamu, promociju, kampanje, YouTube oglase ili prikazivanje oglasa kroz Google mrežu, takođe se najčešće tretiraju kao troškovi marketinga i oglašavanja. Dakle, ako se plaćaju oglasi, kampanje, klikovi, prikazi ili zakup reklamnog prostora, to je po suštini marketing. Međutim, ako bi Google pružao neku posebnu uslugu analize tržišta, poslovnog savetovanja ili konsultantsku uslugu, takva usluga ulazi u kategorije koje se oporezuju porezom po odbitku.

Google Workspace je drugačija vrsta usluge. To nije marketing, jer nema veze sa oglašavanjem, kampanjama, klikovima ili promocijom. Takođe, nije ni klasičan zakup servera, jer korisnik ne iznajmljuje konkretan server ili infrastrukturu kao kod Google Cloud-a. Google Workspace je najbliže opisati kao SaaS/cloud softversku pretplatu za poslovni email i kolaboracione alate. U okviru Workspace-a koriste se Gmail, Drive, Docs, Sheets, Meet i drugi alati za poslovnu komunikaciju i rad u oblaku. Google opisuje Workspace kao paket aplikacija i funkcija koje se koriste kroz pretplatnički model.

Kod Google Workspace-a ključno pitanje za porez po odbitku jeste da li se plaćanje tretira kao obična SaaS/cloud pretplata ili kao naknada za pravo korišćenja softvera, odnosno autorska naknada/licenca.

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, kompjuterski program, odnosno softver, tretira se kao autorsko delo. Zbog toga se naknada koja se plaća za korišćenje softvera ili za pravo korišćenja softvera može smatrati autorskom naknadom, koja podleže porezu po odbitku po stopi od 20%.

Prema trenutnom poreskom tumačenju, ni Ministarstvo finansija, a ni Poreska uprava ne prave suštinsku razliku između klasične kupovine licence i pretplatničkog modela korišćenja softvera, kao što je SaaS — Software as a Service. Iako korisnik kod SaaS modela ne stiče vlasništvo nad softverom, izvornim kodom ili autorskim pravima, on ipak plaća naknadu za korišćenje softverskog rešenja.

Prema tom pristupu, i „pretplata bez prenosa autorskih prava” može se tretirati kao naknada za korišćenje autorskog dela, pa samim tim i kao autorska naknada za potrebe poreza po odbitku. Zbog toga bi, u takvom tumačenju, plaćanje za SaaS usluge podlegalo porezu po odbitku, nezavisno od toga što korisnik ne postaje vlasnik softvera niti dobija pravo da menja, kopira ili distribuira kod.

U svom mišljenju Ministarstvo finansija, br. 430-07-265/2009-04 od 16.2.2010. godine

Ministarstvo finansija zauzima stav da se naknade za korišćenje softvera ili za pravo korišćenja softvera smatraju autorskom naknadom.

To važi i kada se softver koristi samo za sopstvene poslovne potrebe, a ne samo kada se softver koristi za dalju prodaju, distribuciju ili komercijalnu eksploataciju.

Drugim rečima, ako se ne prenosi potpuno vlasništvo nad softverom, već se plaća samo pravo korišćenja, ta naknada se prema ovom stavu tretira kao autorska naknada.

Prema stavu Ministarstva finansija, plaćanje licence ili prava korišćenja softvera, čak i za sopstvenu poslovnu upotrebu, smatra se autorskom naknadom i time podleže porezu po odbitku.

UIDO između Srbije i Irske

Član 12 (Autorske naknade) u ugovoru između Srbije i Irske funkcioniše po principu podele prava na naplatu poreza i određivanja maksimalnih stopa.

Kada firma iz Srbije plaća autorsku naknadu (licencu, pretplatu) firmi u Irskoj, Irska ima pravo da oporezuje taj prihod.

Srbija takođe zadržava pravo da naplati porez (porez po odbitku). Gornja granica poreza je strogo ograničena na 5% ili 10%, pod uslovom da je irska firma stvarni vlasnik tog novca. Pregled stopa za druge države možete pogledati u tekstu Stope poreza po odbitku u skladu sa UIDO u Srbiji.

2. Kako se dele stope od 5% i 10%? (Stav 2a i 2b)

Ugovor deli intelektualnu svojinu u dve grupe:

• Povlašćena stopa od 5% (Kultura i umetnost): Važi isključivo za klasična autorska dela. To su knjige, muzika, umetničke slike, bioskopski filmovi i trake za radio ili televiziju.
• Standardna stopa od 10% (Tehnologija i biznis): Važi za sve ostalo. To obuhvata softver, aplikacije, cloud pretplate, patente, zaštitne znakove (brendove), nacrte, dizajne i industrijsko/komercijalno znanje i iskustvo (know-how).

3. Šta se tačno smatra autorskom naknadom? (Stav 3)

Član objašnjava da „autorska naknada” nije samo kupovina trajnog prava. To je bilo koje plaćanje za korišćenje ili za pravo korišćenja navedenih stvari. Zato naša poreska uprava pod ovo podvodi i mesečne pretplate (SaaS) – jer plaćate pravo da koristite tuđi softver na određeno vreme.

Kada plaćate fakturu irskoj firmi (npr. Google, Microsoft, Adobe):

• Imate potvrdu o rezidentnosti (POR-2): Umesto 20%, državi Srbiji plaćate 10% poreza po odbitku.
• Nemate potvrdu: Ugovor iz Člana 12 se ne primenjuje i morate da platite punih 20% poreza.

Više o tome šta je potrebno za primenu povlašćene stope pročitajte u tekstu Šta je potrebno za oslobođenje / umanjenje poreza po odbitku.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za stručni savet računovođe ili poreskog savetnika.

Za više detalja možete nas kontaktirati putem e-mail adrese:

ili putem
kontakt forme.