Porez po odbitku predstavlja jedan od najznačajnijih oblika oporezivanja prihoda stranih pravnih lica koja ostvaruju prihod iz izvora u Republici Srbiji. Njegova primena zasniva se na odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ali i na međunarodnim ugovorima koje je Srbija zaključila radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja (u daljem tekstu: UIDO).

S obzirom na to da Srbija ima potpisane i ratifikovane ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 država, stope poreza po odbitku razlikuju se u zavisnosti od primene domaćih propisa ili odredbi konkretnog UIDO. Cilj ovog rada jeste da predstavi osnovne stope poreza po odbitku predviđene domaćim zakonodavstvom i da ukaže na način njihovog umanjenja u skladu sa UIDO.

Normativni okvir poreza po odbitku

Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 40. (u vezi sa porezom po odbitku) izričito navodi da se porez po odbitku plaća na prihode koje nerezidentna pravna lica ostvaruju od rezidenata Srbije po osnovu:

• dividendi i udela u dobiti,
• kamata,
• autorskih naknada (royalties),
• naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari,
• naknada za usluge istraživanja tržišta, računovodstvene i revizorske usluge, kao i usluge pravnog i poslovnog savetovanja, bez obzira gde su pružene ili iskorišćene.