1. Sertifikat o rezidentnosti

Izdaje ga poreski organ države primaoca prihoda. Mora biti original ili overena kopija. Obavezno je da se odnosi na godinu u kojoj je prihod ostvaren. Ako je sertifikat izdat na jeziku druge države, često se traži i prevod na srpski jezik od ovlašćenog sudskog tumača.

2. Dokaz da je primalac stvarni korisnik prihoda (beneficial owner)

Srbija, kao i druge države, zahteva da primalac nije samo „posrednik“ (npr. firma koja odmah prosleđuje novac dalje). To znači da nerezident mora imati prava raspolaganja prihodom i da zaista snosi rizike i koristi od tog prihoda.

3. Ugovor / dokumentacija o osnovu plaćanja

Ugovor između rezidenta iz Srbije i nerezidenta, faktura ili drugi dokaz da je isplata stvarno na osnovu usluge, kredita, licenci itd. Ovo je važno jer Poreska uprava može da traži da proveri da li se prihod odnosi na stavke koje su obuhvaćene UIDO.

4. Prijava Poreskoj upravi

Pre isplate nerezidentu, rezidentni isplatilac prihoda u Srbiji dužan je da podnese odgovarajuću prijavu (obrazac PP OPO – poreska prijava poreza po odbitku). U prijavi se poziva na član konkretnog UIDO i prilaže sertifikat o rezidentnosti.

5. Nema stalne poslovne jedinice u Srbiji

Ako nerezident ima registrovanu stalnu poslovnu jedinicu u Srbiji, tada se dobit oporezuje preko te jedinice, a ne kroz oslobođenje od poreza po odbitku. Dakle, da bi se oslobođenje primenilo, nerezident obično mora dokazati da nema stalnu poslovnu jedinicu u Srbiji.

Ukratko:
Da bi se primenila stopa iz UIDO ili oslobođenje, potrebno je:

1. Sertifikat o rezidentnosti.
2. Dokaz da je primalac stvarni korisnik prihoda (beneficial owner).
3. Ugovor/faktura kao dokaz pravnog osnova.
4. Prijava PP OPO Poreskoj upravi pre ili u trenutku isplate.
5. Da nerezident nema stalnu poslovnu jedinicu u Srbiji.

Važno je imati na umu da u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (član 40. i 61.) stoji da je rezidentni isplatilac dužan da obračuna, obustavi i uplati porez po odbitku kada isplaćuje određene prihode nerezidentima.
Dakle, zakon nalaže obavezu obračuna i uplate.

Dok je obaveza podnošenja prijave (PP OPO) ne stoji direktno u zakonu, već je propisana:

• Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Službeni glasnik RS“), koji je donet na osnovu ovlašćenja iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Drugim rečima: Zakon ti kaže da moraš da obračunaš i uplatiš poreza, a Pravilnik kaže da moraš to da prijaviš na obrascu PP OPO (da bi Poreska uprava imala evidenciju).

Kad se primenjuje UIDO

Ako postoji važeći ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i imaš sertifikat o rezidentnosti, tada se u prijavi PP OPO pozivaš na odredbu tog ugovora i prijavljuješ stopu 0% ili sniženu stopu.
Dakle, prijava se podnosi i kada se ne plaća porez (osnov je oslobođenje po UIDO).

U zakonu nema direktno PP OPO obrasca. Ali postoji zakonska obaveza prijave u smislu Zakona o poreskom postupku, pa je Ministarstvo finansija pravilnikom propisalo taj obrazac.