Kod plaćanja softvera, licenci i digitalnih pretplata nerezidentnim pravnim licima, jedno od najvažnijih poreskih pitanja jeste da li se takva naknada tretira kao autorska naknada i da li podleže porezu po odbitku.
Ovo pitanje je posebno važno kod plaćanja inostranim dobavljačima kao što su Google, Microsoft, Adobe, Meta i slične kompanije, jer se u praksi često postavlja dilema da li se plaća obična usluga, pretplata, SaaS model korišćenja softvera ili licenca za softver.
Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, porez po odbitku se, između ostalog, obračunava na prihode koje nerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, po stopi od 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.
Ako se primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, potrebno je da nerezident dokaže status rezidenta druge države i da je stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta dokazuje se potvrdom o rezidentnosti. Više o tome pročitajte u tekstu Šta je potrebno za oslobođenje / umanjenje poreza po odbitku.
U nastavku su relevantna mišljenja Ministarstva finansija koja se odnose na poreski tretman softvera, licenci i naknada za korišćenje softvera.
„Istovremeno, kada je (uopšteno govoreći) reč o poreskom tretmanu (u skladu sa Ugovorom) naknada koje se isplaćuju po osnovu licence za softver, kao i ostalih transakcija u vezi sa softverom iste se, shodno napred navedenim čl. 7. i 13. Ugovora, poreski tretiraju na sledeći način:
JESTE autorska naknada – podleže plaćanju poreza po odbitku:
NIJE autorska naknada (ne podleže plaćanju poreza na dobit po odbitku) – već dobit od poslovanja (podleže proveri primenom člana 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji – „Službeni glasnik RS”, br. 80/02, … 108/16):
Posebno ukazujemo da bi, u slučaju tzv. mešovitih ugovora (u odnosu na koje se plaćanje vrši po osnovu licence za softver, kao i po osnovu pružanja usluga) prema našem mišljenju, bilo od koristi da rezidentno pravno lice (koje vrši isplatu) od nerezidentnog pravnog lica (pored ostale dokumentacije neophodne za primenu odredaba Ugovora) umesto jedinstvene fakture, zatraži izdavanje (dostavljanje) dve fakture, od kojih bi se jedna odnosila na plaćanje po osnovu pružanja usluga (npr. održavanja, unapređenja ili distribucije softvera) a druga, na plaćanje po osnovu licence za softver (podrazumeva se, da bi obveznik morao da vodi računa o tome da su iznosi na svakoj pojedinačnoj fakturi realno utvrđeni – da se ne bi desila situacija u kojoj bi npr. iznos fakture za pružanje usluga bio nerealno visok u odnosu na iznos fakture za licencu za softver koji bi, u tom slučaju, bio nerealno nizak što, svakako, nadležni poreski organi, u skladu sa propisima, ako za tim ima osnova, najverovatnije, neće prihvatiti …).
Obveznik poreza po odbitku iz člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica dužan je da u roku od 3 dana od dana isplate prihoda nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu na propisanom obrascu PDPO/S.
Ukoliko nerezident dostavi potvrdu o rezidentnosti iz člana 40a ovog zakona, moguće je primeniti povlašćenu stopu prilikom oporezivanja odnosno poresko oslobođenje u slučaju da je Zakonom predviđeno da se predmetne usluge oporezuju u državi nerezidenta.”
„Naknade za korišćenje ili za pravo korišćenja licence za softver, odnosno licence za implementaciju i upotrebu softvera, spadaju u definiciju autorske naknade, koja je navedena u odgovarajućem članu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Pri tome, ukoliko se radi o naknadi za korišćenje ili za pravo korišćenja, a ne o prenosu celokupnog prava svojine na softveru, autorskom naknadom smatra se kako naknada koja se isplaćuje za korišćenje ili za pravo korišćenja autorskog prava na softveru za komercijalnu eksploataciju (npr. dalja distribucija softvera, u tom smislu da distributer, prethodno, sam ima dozvolu za korišćenje softvera koju, dalje, uz dozvolu nosioca autorskog prava prenosi na domaćeg korisnika) tako i naknada koja se odnosi na korišćenje ili na pravo korišćenja softvera za poslovnu – sopstvenu upotrebu od strane obveznika kome se softver ustupa na korišćenje, s obzirom da se u ovim slučajevima radi samo o različitom obimu datog prava na korišćenje.”
Prema trenutno aktuelnim tumačenjima ni Ministarstvo finansija ni Poreska uprava ne prave razliku između naknade za software i pravo korišćenja softvera – Software i SaaS. Prema njihovom mišljenju to je autorska naknada i obračunava se porez po odbitku.
Prema stavovima Ministarstva finansija, naknada za korišćenje ili pravo korišćenja softvera smatra se autorskom naknadom, bez obzira na to da li se softver koristi za dalju distribuciju i komercijalnu eksploataciju ili samo za sopstvene poslovne potrebe korisnika.
„Ugovor, u članu 12. (Autorske naknade) u st. 1., 2. i 3. Ugovora, pored ostalog, propisuje:
„1. Autorske naknade koje nastaju u državi ugovornici a isplaćuju se rezidentu druge države ugovornice mogu se oporezivati u toj drugoj državi.
Autorske naknade mogu se oporezivati i u državi ugovornici u kojoj nastaju (u Srbiji) u skladu sa zakonima te države, ali ako je stvarni vlasnik autorskih naknada rezident druge države ugovornice razrezan porez ne može biti veći od:
Izraz „autorske naknade”, u ovom članu, označava plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada:
Stope poreza po odbitku po ugovorima sa drugim državama možete pogledati u tekstu Stope poreza po odbitku u skladu sa UIDO u Srbiji.
Iz navedenih mišljenja proizlazi da Ministarstvo finansija zauzima prilično konzervativan stav kada je reč o softveru i softverskim licencama.
Naknada za licencu za softver i naknada za licencu za implementaciju softvera tretiraju se kao autorska naknada.
Posebno je važno što se, prema navedenom stavu Ministarstva finansija, autorskom naknadom može smatrati ne samo naknada za softver koji se dalje distribuira ili komercijalno eksploatiše, već i naknada za korišćenje softvera za sopstvene poslovne potrebe korisnika. Dakle, i kada domaća firma koristi softver interno, za svoje poslovanje, Ministarstvo finansija smatra da se i dalje može raditi o naknadi za korišćenje autorskog prava na softveru.
Kod mešovitih ugovora, gde se istovremeno plaća i licenca za softver i dodatne usluge, preporuka iz mišljenja je da se, umesto jedne zajedničke fakture, traže odvojene fakture: jedna za usluge, a druga za licencu za softver. Pri tome iznosi na fakturama moraju biti realno utvrđeni.
Za plaćanja nerezidentima, domaći isplatilac mora proveriti da li postoji obaveza obračuna poreza po odbitku. Ako se primenjuje domaći zakon, stopa poreza po odbitku iznosi 20%.
Ako postoji primenljiv ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, moguće je primeniti povlašćenu stopu ili oslobođenje, ali samo ako su ispunjeni uslovi, uključujući potvrdu o rezidentnosti i dokaz da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.
Praktično, kod usluga kao što su Google Workspace, Microsoft 365, Adobe licence i slične softverske pretplate, treba pažljivo analizirati šta se zaista plaća. Ako se plaća pravo korišćenja softvera, naročito ako faktura ili ugovorni uslovi ukazuju na licencu, konzervativan pristup vodi ka tretmanu takve naknade kao autorske naknade. U tom slučaju postoji obaveza obračuna poreza po odbitku.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za stručni savet računovođe ili poreskog savetnika.
Za više detalja možete nas kontaktirati putem e-mail adrese:
ili putem
kontakt forme.
Alibris doo Beograd – Novi Beograd
PIB: 107737605
MB: 20862122
© 2026 Alibris d.o.o. Sva prava zadržana | Powered by CODE QUBE
Knjigovodstvo i poresko savetovanje za pravna lica i preduzetnike
Pratite naše blog objave i na vreme saznajte novosti iz oblasti poreza, računovodstva i zakonskih propisa.
Pogledajte blog