Da bi se poslodavcima omogućilo da podnose zahteve za isplatu naknade zarade, odnosno plate za vreme privremene sprečenosti za rad na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na vebsajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje objavljeni su novi obrasci OZ-7 i OZ-10 koji će se koristiti do donošenja podzakonskih akta.
U skladu sa Novim Zakonom osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Za
Zaradu, u smislu navedenog, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, i to prema sledećem:
1. Osnovna zarada zaposlenog (ukupan broj časova koji je zaposleni ostvario u toku meseca i za šta mu je isplaćena zarada, uključujući časove provedene na radu, prekovremenom radu, rad na dan državnog praznika, rad noću i naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad, plaćenog odsustva, godišnjeg odmora i porodiljskog odustva, shodno članu 107.stav 1. Zakona o radu
2. Deo zarade za radni učinak (odredjen u skladu sa članom 107. stav 2. Zakona o radu)
3. Uvećana zarada (rad na dan praznika, rad noću, prekovremeni rad, minuli rad i rad u smeni, shodno članu 108. Zakona o radu)
Prema Zakonu o radu, u zaradu ne ulazi sledeće:
I učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini
II naknada drugih troškova rada iz ugovora o radu
III troškovi prevoza za dolazak i odlazak sa rada
IV troškovi za vreme provedeno na službenom putu i zemlji i inostranstvu
V troškovi smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu
VI iznos otpremnine pri odlasku u penziju
VII primanja zaposlenih iz člana 119. Zakona o radu
Dok je Novim Zakonom propisano da:
Ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje je nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece.
Takodje, ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu ni u jednom od 12 meseci koji prethode mesecu pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, osnov za naknadu zarade čini minimalna zarada utvrdjena u skladu sa propisima kojima se uredjuje rad, za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade.
Novim Zakonom nije propisano da se za period kada zaposleni nije bio u radnom odnosu uzima minimalna zarada, nego za period kada zaposleni nije ostvario zaradu, postavilo se pitanje šta će se uzeti kao osnov za obračun naknade zarade u slučaju kada je zaposleni u posmatranom periodu bio u radnom odnosu, ali je odsustvovao sa rada za šta je ostvario naknadu zarade?
Upravo iz obrasca OZ-7 i objašnjenja za popunjavanje proizilazi da će se naknada zarade koju je zaposleni ostvario, kao i sati odsustvovanja sa rada uzimati u obzir prilikom odredjivanja visine osnova za obračun naknade zarade, dok će samo za mesece u kojima zaposleni nije bio u radnom odnosu uzimati iznos minimalne zarade za taj mesec.
Takodje, u OZ-7 obrascu naveden je spisak primanja koja ulaze u osnov kao i spisak primanja koja ne ulaze u osnov za obračun.
Primanja po osnovu bonusa, nagrada, toplog obroka i regresa i drugih primanja po osnovu člana 120. stav 1.tačka 4)Zakona o radu nisu navedena ni u jednom spisku.

Podelite informacije: