1.PRAVO NA GODIŠNJI ODMOR

Prema članu  68. st. 2. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se :

– vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranja

-odsustvo sa rada uz naknadu zarade.

Pod prekidom rada smatra se:

-Neplaćeno odsustvo

-mirovanje radnog donosa , čl. 79 zakona

-prekid rada duži od 30 radnih dana

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 72. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za svaki mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Prema članu 76. stav 1. Zakona o radu u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete (član 76. stav 2. Zakona o radu).

2. DUŽINA TRAJANJA GODIŠNJEG ODMORA

Minimum trajanja godišnjeg odmora utvrdjen je članom 69. stav 1. zakona i to da zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ima pravo na najmanje 20 radnih dana.

Poslodavac moze  da predvidi  i druge kriterijume za  uvećanje dužine trajanja godišnjeg odmora i da to uredi Opštim aktom ili ugovorom o radu .

Prilikom utvrdjivanja dužine godišnjeg  odmora zaposlenom:

-Radna nedelja se računa kao pet radnih dana ( bez obzira da  li je poslodavac rasporedio  nedeljno radno vreme na  5 ili 6 radnih dana )

U dane odmora se ne računaju:

-neradni dani u skladu sa zakonom

– Odsusvo sa rada uz naknadu zarade

3.Mogućnost korišćenja godišnjeg odmora iz 2018. god u 2019. godini

-Godišnji odmor se po pravilu koristi u tekućoj godini, ali Zakon daje mogućnost da se deo neiskorišćenog  godišnjeg odmora ( u pojedinim slučajevima i ceo odmor)  može i koristiti  i u narednoj godini ako su ispunjeni propisani uslovi.

Zaposleni može da koristi godišnji odmor iz 2018. godine u 2019. godini i to najkasnije do 30. Juna 2019 godine ako su ispunjeni sledeći uslovi:

-da je prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje dve radne nedelje  neprekidno počeo sa korišćenjem do 31.12.2018.god.

-ukoliko je korišćenje godišnjeg odmora bilo prekinuto ili nije bilo ni započeto zbog bolesti koja je trajala do kraja kalendarske godine i zaposleni je bio onemogućen da iskoristi godišnji odmor.

S tim u vezi postoji Mišljenje Ministarstva rada br 011-00-463/2016-02 od 18.07.2016.godine u kome se kaže:

“Polazeći od napred navedenog u konkretnom slučaju, mišljenja smo da zaposleni ima pravo na drugi deo godišnjeg odmora za 2015. godinu, koji može da iskoristi najkasnije do 30. juna 2016. godine, s obzirom da mu je prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje propao jer je isti morao da iskoristi u toku 2015. godine”

Iz ovoga se može zaključiti da zaposleni koji zbog bolesti nije iskoristio prvi deo odmora za prethodnu 2018 godinu ipak  ima pravo da koristi drugi deo godišnjeg odmora do 30. juna 2019. godine , s obzirom da mu je prvi deo odmora propao.

Zaposleni takodje može i da izgubi pravo korišćenja godišnjeg odmora u sledećim slučajevima:

-ako preostali deo godišnjeg odmora za prethodnu godinu ( 2018) ne iskoristi do 30. juna 2019 godine

-ako se zaposleni  vrati sa porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta nakon 30.juna 2019 godine

– ako zaposleni koristi godišnji odmor u celosti i započne sa korišćenjem odmora krajem 2018 godine i zbog isteka godine nije iskoristio najmanje dve radne nedelje u 2018 godini ( time nije ispunio uslov za korišćenje godišnjeg odmora u dva dela) odnosno od 01. Januara 2019 je prekinuo godišnji odmor i jedno vreme počeo da radi ( nije nastavio u kntinuitetu da koristi godišnji odmor), gubi pravo da koristi preostali deo godišnjeg odmora.

4. KORIŠĆENJE GODIŠNJEGA ODMORA ZAPOSLENOG KOJI RADI NEPUNO RADNO VREME

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom (čl.40.Zakona) ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu .

Ali  odredjena prava ostvaruju se u punom obimu kao što je pravo na godišnji odmor  nezavisno od trajanja radnog vremena, tj. zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima pravo na pun godišnji odmor pod uslovima propisanim Zakonom o radu i opštom aktom poslodavca.

5. KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA ZAPOSLENOG NA PORODILJSKOM ODSUSTVU ILI ODSUSTVU RADI POSEBNE NEGE DETETA

Kao što je gore navedeno,  postoji izuzetak kod porodiljskog odsustva ili odsustva radi posebne nege deteta, a to znači sledeće:

-zaposleni koji je u toku kalendarske godine otišao na porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi posebne nege deteta, a u tekućoj godini nije koristio pravo na godišnji odmor, taj odmor može u celosti da iskoristi do 30 juna naredne godine. Ukoliko se zaposleni ne vrati na posao do 30. juna naredne godine, gubi pravo na godišnji odmor.

6. OSNOVICA ZA UTVRDJIVANJE NAKNADE ZARADE ZA VREME GODIŠNJEG ODMORA

Osnovicu za obračun naknade zarade za vreme godišnjeg odmora  predstavlja zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci  (čl.114 Zakona)

U zaradu na osnovu koje se uračunava prosek prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja zaposlenog koja čine zaradu i to:

-Isplaćena zarada za efektivne sate rada (bitno je naglasiti da u prosečnu zaradu u prethodnih 12 meseci ulaze samo sati za efektivan rad, ali ne i isplaćene naknade zarade za vreme bolovanja, godišnjeg odmora , plaćenog odsustva i drugo)

-Uvećanje zarade ( prekovremeni rad, minuli rad)

-Druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak)

Podelite informacije: