Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja uredjeno je Zakonom o računovodstvu. (Sl.glasnik RS, br.62/2013 I 30/2018)
Zakonom je definisano i uredjeno kako način čuvanja, tako i da je potrebno doneti akt oko odredbe odgovornih lica za čuvanje računovodstvenih isprava.
Kada govorimo o rokovima čuvanja poslovne dokumentacije, definisano je sledeće:
 Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenom
 20 godina – finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji
 10 godina – godišnji izveštaj o poslovanju; dnevnik i glavna knjiga
 5 godina – pomoćne knjige; isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige; isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa
Takodje, Zakon propisuje i definiše, čuvanje i arhivranje poslovne dokumentacije, knjiga i izveštaja:
 Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava, izveštaja i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose
 Čuvaju se u orginalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrdjenih zakonom
 Moraju se čuvati u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika ili pravihm licima kojima je povereno vodjenje poslovnih knjiga
 Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.
Zakon takodje reguliše i propisuje i kaznene odredbe za ne čuvanje dokumentacije, pa je u članu 46. stav 1. tačka 14) propisana novčana kazna za privredni prestup od 100.000 do 300.000 dinara.
Za privredni prestup propisana je i kazna za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara. Za preduzetnika koji vodi dvojno knjigovodtsvo propisana je kazna od 100.000 do 500.000 dinara.

Podelite informacije: